20.09.09 @ 23:59
Прегледи: 1003
NASMEVNI SE SE KE BIDE DOBRO!
Фала за секој твој навредлив збор.Фала за сите страдања
кои ме направија посилна, а најмногу фала затоа што засекогаш
се изгуби од мојот живот.
Вака се чувствувам јас, која жртвував се за љубовта, а
за возврат добив тага и солзи...!
Занес...Потрес на минатото ме демне во секој момент.Се чувствувам осамено, тажно, отфрлено од сите оние личности, кои ми значеа некогаш во животот.Седам сама... осамена...изгубена некаде далеку во спомените.Седам така и го пишувам сето ова.Ја споделувам со вас мојата тага, болка, судбина.
Разочарана од животот и фрлена длабоко на дното на заборавените нешта се обидувам да продолжам напред, иако секоја помисла ме враќа наназад.Во кошот на тагата, во дланките на лагата, беда околу мене...а јас единствената вистина.Се е мрачно.Толку црно и морничаво во мојов живот.Ниту една бела дамка за надеж.Ниту една светла точка на темното небо.Сама сум.Не гледам никој покрај себе.Чувствувам страв од реалноста, која ме демне.Чувствувам осаменост и една...ужасна болка во градиве.Помислата дека "УТРЕ ЌЕ БИДЕ ПОДОБРО"...не ми дава никаква верба во себе.Само еден крик на доверба, која одвреме навреме се губи.Постојам или пак не....!Неможам да се помирам со вистината.Ме убива секој момент и помисла на ужасот.Тагата го означува својот почеток.Болка околу мене.Темнина.Мрак во реалноста.Беда облиена од сјајот на љубовта.Неуспех и страв од иднината.Се е мрачно.Синџирот на љубовта продолжува да стега.Кругот на среќата продолжува да се врти...непрекинато.Милиони чувства помешани во еден момент.Дилема...Илузија на нешто неповратно.Црна вистина, исполнета со солзи.Пишувам и не застанувам.Ги искажувам моите чувства.Го споделувам со вас секој мој момент од овој беден живот.Губам или добивам.Повеќе не е битно.Кога веќе стигнав до дното...изгубив се.Се колебав со среќата, но не добив ништо.Ме болат моментите на радост.Ме боли секој збор кажан од тебе.Ме гушат спомените, кои ме навраќаат во минатото.И се се врти во круг.Ден, ноќ...ноќ, ден....Радост, тага....тага, радост...
Нешто ми вели:"НАСМЕВНИ СЕ СЕ ЌЕ БИДЕ ДОБРО"...!
Но, не не неможам да се смеам, кога сите околу мене плачат.Се молев за мал миг на внимание и среќа.Трчав и трагав по љубовта...И на крај што добив...???Ништо.Само болка во нечии очи и страв од се што ме демне.А околу нема ништо...никој....сама сум....Немам подршка од никој.Каде ли се сите оние со кои бев во добро и зло...?Ми го свртија грбот и си заминаа.Ме оставија да пропаѓам и тонам...Се завртија и кажаа ЗБОГУМ ЗАСЕКОГАШ.А се сетија ли, кој им беше поддршка кога пропаѓаа?Кога не знаеа што ќе прават со себе.Тогаш јас бев тука.Спремна да се соочам со секој нов предизвик кој убива.Спремна, решителна и силна да потклекнам на секој пад во животот.Спремна да помогнам, без утре да се каам за се.Спремна да се понижам пред сите, без ни малку срам во себе.Спремна на се, но со тага и болка која стега длабоко во ова мое срце, кое поднело се.Животот ме научи да се борам.Да станам силна за да можам да направам се.Некогаш бев на врвот, а сега сум на дното.И не се каам.Сама сум кривец на сопствените грешки.Може не ценев и сакав ко што сакаа другите, но имав свое ЈАС, кое беше посилно од се.Бев личност која знаеше да каже "ПРИЗНАВАМ ЗГРЕШИВ"...Не бев кукавица.Не чувствував срам од ништо.Признавав и учев од сопствените грешки.Давав подршка на сите.Помагав и искрено сакав.А за возврат добивав болка.Паѓав во празнините на лавиринтот, но никогаш не барав помош.Сама ги дочекував новите предизвици.Ме мразеа, ме демнеа непријатели.Не знаев да кажам СТРАВ.Осамена но силна чекорев.Како скитник и роб на љубовта...одев напред.Молев и молев за миг на среќа.Мечтаев и копнеев.Залудно се...
И сега признавам се.Тука пред вас го пишувам ова мое писмо.Се леат солзите.Стега болка во срцево.Ме боли се.Немир во моето срце.Занес.Потрес.
Но, имам надеж дека некогаш се ќе се смени.Ќе продолжам да се борам.Но само едно никогаш нема да ти простам...
БЛАГОДАРАМ ШТО МЕ ЗАБОРАВИ И ОСТАВИ САМА, КОГА НАЈМНОГУ МИ ТРЕБАШЕ...!
mi se slucuva skoro istoto...samo sto seuste imam lugje koi se tuka za mene i koi me podrzuvaat i mi go cuvaat grbot....go narekuvam vistinski drugari...mozebi tie sto te ostavile sama i osamena ne zasluzuvaat licnost kako tebe...zatoa prodolzi zabavuvaj se zapoznaj novi licnosti koi ke te cenat takva kakva sto si...ne se menuvaj. Ova go nauciv od sopstveno iskustvo. A i toj sto ti bil vazen vo zivotot i sto ti napravil taka sigurno ne te zasluzuva...no sigurno deka nekogas koga ti ke prodolzis i ke si pak na vrvot toj ke se kae! xD
Prekrsno e ova sto si go napisala...Ijas pominuvam niz to i toa vo ovoj moment seuste imam nekoj drugari okolu mene no samo za da me islusat nisto poveke nemozat da mi pomognat, no zasega mi e dovolno i toa odniv. A i seuste domene mi e licnosta sto me dovede do ovaa no nekako ja custvuvam daleku. nezz toj me pravi nesrekna poradi nego sum vakava ko sto sum sega cela vo solzi no sekogas e pak tuka somene barem kako drugar sekogas moze da go imam iako za drugotot ginam.... Pozz
:( se pronajdov vo tekstov - bravo za tebe :)
lele tekstot e preubav...i jas se pronajdov tamu...mislam deka toa sto si go pisuvale se slu4ki od tvojot zivot...
tekstot e preubav!!! samo so ja ne se pronajdev vo nego ima nekoi raboti so treba da se znaat ima granica na ljubovta ima i za se drugo mora da se stave granica nikogas da ne veruvas vo nikoj osven na tvojte od doma drugarki ako ne gi znaes od mala pazi se od niv kako i da e mozat na sekoj moment da te zaebat a za decko hihihi se ke bide vo red kako so vikas prodolzi da cekores napred od toa ke bides po silna samo ke bide tesko posle toa da se otvores na nekoj kako so bile pred toa ke ti treba nogu vreme i da znaes deka taj so ke te ceka i razbira taj te saka !!!! so sreka zenska i sekogas gledaj pred tebe ne pozadi tebe !!!!
lelel prekrasno e nemam zborovi
bravo devojko preubav tekst se nadevam deka ke dojdat podobri denovi samo glava gore ne se predavaj!!!
ke kazam samo edno PREUBAVO ;))) BRAVO